U jednoj porodičnoj kući u Aleksincu već više od osam decenija opstaje redak zanat. Bez industrijskih hala i savremenih mašina, u radionici porodice Dulović nastaju harmonike koje se kvalitetom mogu meriti sa poznatim italijanskim instrumentima.
Zanat je započeo Vladimir Živković, majstor koji je decenijama popravljao harmonike u ovom kraju. Njegovo umeće i posvećenost nastavili su zet Dragan Dulović i danas njegov sin Vladimir, treća generacija majstora u porodici. Ono što je nekada bila mala radionica za popravke, danas je preraslo u jedinstven posao — izradu harmonika pod sopstvenim brendom.
Iz aleksinačke radionice izlaze ručno rađeni instrumenti, bez serijske proizvodnje. Svaka harmonika nastaje polako i pažljivo, a majstori garantuju za svaki detalj svojim imenom. Iako koriste delove iz Italije, kompletno sklapanje, podešavanje i finalna obrada obavljaju se u Srbiji.
Dragan Dulović deo znanja stekao je radeći u Italiji, u fabrici „Beltuna“. Ipak, odlučio je da se vrati u Aleksinac i započne proizvodnju domaćeg brenda, jer je želeo da iskustvo primeni u sopstvenoj radionici.
Njegov sin Vladimir već deset godina učestvuje u izradi harmonika i ističe da je svaki instrument jedinstven, čak i kada se radi više komada istovremeno. Prema njegovim rečima, u ovom poslu nema univerzalne formule — svaka harmonika ima svoj karakter.
Porodica Dulović godišnje proizvede oko tridesetak harmonika. Njihove instrumente danas sviraju muzičari širom Balkana, ali i u inostranstvu, a među kupcima su i poznata imena sa domaće muzičke scene. Iako količinom ne mogu da se porede sa velikim italijanskim proizvođačima, kvalitet im je, kako kažu, na prvom mestu.
U radionici se svakodnevno smenjuju zvuci metala, drveta i mehova, a svaki instrument nosi deo porodične tradicije i dugogodišnjeg iskustva. U vremenu brzih promena, Dulovići ostaju verni strpljenju, ručnom radu i zanatu koji, zahvaljujući njima, i dalje traje.