Bogdan Trajković, inženjer informacionih tehnologija iz Niša, pokrenuo je internet platformu „Svapko“ namenjenu iznajmljivanju stvari među građanima. Ideja je da se preko jednog mesta povežu ljudi koji poseduju opremu koju retko koriste sa onima kojima je ta ista oprema potrebna samo privremeno, kako bi se smanjila nepotrebna kupovina i bolje iskoristili postojeći resursi.
Od bušilica i aparata za pranje tepiha do kamperske opreme i alata za rad u dvorištu, brojni predmeti u domaćinstvima veći deo godine provedu u podrumima, garažama i ostavama. Upravo u tome Trajković je prepoznao prostor za razvoj modela koji je u svetu poznat kao ekonomija deljenja.
„Primetio sam da mnogi ljudi imaju kvalitetnu i često skupu opremu koju koriste svega nekoliko puta godišnje, dok je istovremeno nekome drugom potrebna samo na dan ili dva. Kod nas se takve stvari uglavnom pozajmljuju među prijateljima ili se traže preko društvenih mreža, ali je to često nepregledno i neefikasno. Zbog toga sam želeo da napravim centralizovano mesto na kojem će ljudi lako pronaći ono što im treba ili ponuditi ono što već imaju. Tako je nastao Svapko“, kaže Trajković.
Korišćenje platforme počinje registracijom korisničkog naloga i unosom broja telefona. Nakon toga vlasnici mogu da oglase predmete koje žele da iznajmljuju, postave fotografije, odrede cenu, eventualne popuste za višednevni zakup i napišu opis.
U oglasu mogu da navedu i dodatne uslove, poput obaveznog depozita ili pokazivanja ličnog dokumenta prilikom preuzimanja opreme.
Sa druge strane, korisnici koji traže određeni predmet mogu da pretražuju oglase prema gradu, kategoriji ili ceni. Nakon što izaberu željeni predmet, određuju datume za koje im je potreban i šalju zahtev za rezervaciju. Istovremeno potpisuju digitalni ugovor koji sistem automatski generiše.
„Želeo sam da ceo proces bude jednostavan i pregledan, ali i dovoljno siguran za obe strane. Kada korisnik pošalje zahtev, vlasnik dobija obaveštenje i može da ga prihvati ili odbije. Tek nakon odobravanja rezervacije razmenjuju se kontakt podaci kako bi se dogovorili oko mesta i vremena preuzimanja. Na taj način svaki korak je evidentiran i jasno definisan“, objašnjava Trajković.
Sva obaveštenja o zahtevima, prihvatanju rezervacija i drugim promenama korisnicima stižu putem elektronske pošte, ali su dostupna i unutar same platforme. Kada vlasnik odobri zahtev, dobija broj telefona korisnika kako bi mogli direktno da se dogovore oko primopredaje.
Pored praktične koristi, projekat ima i ekološku dimenziju. Sve veći broj stručnjaka upozorava da prekomerna potrošnja i kupovina stvari koje se retko koriste dodatno opterećuju životnu sredinu, dok istovremeno veliki broj potpuno ispravnih predmeta ostaje neiskorišćen.
„Želeo sam da platforma bude dostupna svima, pa je trenutno potpuno besplatna za građane Srbije. Smatram da ne moramo da posedujemo baš sve što nam povremeno zatreba. Ako vam je potreban šator za jedan vikend ili alat za jedan posao, mnogo je racionalnije da ga iznajmite nego da kupujete novi. Tako se štedi novac, ali se i produžava vek trajanja stvari koje već postoje, što je korisno i za životnu sredinu“, navodi Trajković.
Jedan od najvećih izazova kod ovakvih servisa jeste poverenje između korisnika. Zbog toga su na platformi uvedeni mehanizmi koji treba da smanje rizik od zloupotreba i nesporazuma.
Nakon svake završene saradnje i vlasnik i korisnik ocenjuju jedni druge i ostavljaju kratak opis iskustva. Na taj način se vremenom formira reputacija svakog člana zajednice, što budućim korisnicima može da pomogne pri odlučivanju.
„Ljudi žele da znaju kome daju svoju opremu i da imaju određenu zaštitu. Zato smo pokušali da proces učinimo što transparentnijim. Sistem ocenjivanja omogućava da se vremenom gradi reputacija korisnika, dok ugovori i mogućnost depozita daju dodatnu sigurnost. Cilj je da saradnja među nepoznatim ljudima bude što sličnija saradnji među poznanicima“, objašnjava Trajković.
Iako razmišlja o širenju na region, njegov fokus je za sada na Srbiji. Kako kaže, najpre želi da proveri koliko su građani spremni da prihvate koncept iznajmljivanja umesto kupovine stvari koje koriste samo povremeno.
„Najvažnije mi je da ovaj model zaživi ovde i da ljudi prepoznaju njegovu vrednost. Ako uspemo da izgradimo zajednicu korisnika i pokažemo da ovakav sistem funkcioniše, onda će širenje na zemlje regiona biti logičan sledeći korak. Verujem da i u Srbiji postoji veliki potencijal za ovakav način korišćenja stvari, samo je bilo potrebno napraviti mesto koje će sve to povezati“, kaže Trajković.